Juče je u bioskopskoj sali Centra za kulturu Lazarevac održana prva projekcija dokumentarnog filma „Umetnost sećanja“ nakon premijere na Festivalu „Slobodna zona“ u Beogradu, auutorke Jelene Radenović.
Film govori o velikanu srpske i jugoslovenske skulpture druge polovine 20.veka, Miodragu Živkoviću, vajaru i redovnom profesoru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Živković, koji je preminuo u julu ove godine, ostavio je iza sebe neke od najznačajnijih spomenika bivše Jugoslavije, pa i šire: čuveni spomenik V/3 u Šumaricama kod Kragujevca, Hrabrima u Ostri kod Čačka, spomenik bitke na Sutjesci na Tjentištu, spomen-kosturnica u Gonarsu u Italiji i Spomen-kompleksa na Kadinjači. Autor je i skulptoralne kompozicije na fasadi Centra za kulturu Lazarevac. Rođen je 1928. godine u selu Leskovac kod Lazarevca.
„Kada govorimo o spomenicima, oni sve više dobijaju na značaju, s jedne strane zbog njhove umetničke vrednosti, a sa druge strane oni su svetionici u mračnom vremenu u kome živimo, predstavljaju civilizacijske vrednosti bez kojih ćemo teško opstati, pre svega mislim na borbu za slobodu, pravdu i solidarnost“, rekla je autorka filma Jelene Radenović u izjavi za medije.
Živkovićeve skulpture predstavljaju vrhunsku umetnost kakva zaista treba da bude, one su metafora onoga što se dešavalo na lokacijama na kojima su podignute, metafora borbe za istinu i ljubav prema svojoj zemlji i narodu, ali i metafora toga da ima smisla i poginuti za svoju zemlju i ideale, naglasila je Radenovićeva i dodala da se veličina spomenika u svakom smislu te reči, može doživeti tek onda kada se nađete licem u lice sa njima.
Kroz film su pored skulptura profesora Živkovića prikazani i spomenici svih velikih vajara iz bivše Jugoslavije, poput Bogdana Bogdanovića, Dušana Džamonje, Vojina Stojića, Vojina Bakića i drugih. Autori filma izabrali su dvanaest najznačajnijih spomenika iz toga vremena u moru onih koji su obeležili doba socijalizma.
U filmu se pojavljuje poznati belgijski fotograf , Jan Kempenaers, prvi stranac koji je istraživao sve ove spomenike i okom svoje kamere zabeležio na desetine fotoghrafija, koje je kasnije ceo svet imao prilike da vidi.
Autorka filma, Jelena Radenović govorila je o razlikama u načinu poimanja spomenika u svesti naših ljudi i stranaca:
“Svi spomenici imaju dualnu prirodu, pored toga što svedoče ljutu borbu za goli život koju smo mi iskusili na ovim prostorima, oni su i simboli nečeg univerzalnog i večnog, nečeg što ih izjednačava sa najvećim svetskim dostignućima kao što su egipatske piramide, a kada se zaintrigirate za formu, to će vas naterati da se raspitate i o sadržaju. To je najbolji put da promovišemo našu umetnost i period na koji treba da budemo ponosni”, zakjljučila je autorka.
Jelena Radenović je glumica i rediteljka, doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u oblasti studije filma i medija. Njena pasija su dokumentarni filmovi, a prvi film napravila je 2015. godine pod nazivom „Kuda dalje“.
