Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan planete Zemlje, koji za cilj, pre svega, ima dizanje svesti o očuvanju životne sredine i poštovanju prirode. Ove godine slavi se i 50. godišnjica od obeležavanja ovog dana.
Ujedinjene Nacije izabrale su 22.april kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine i podsetnik svim državama ali i pojedincima da se uključe u globalnu akciju širenja ekološke svesti.
Tema ovogodišnjeg Dana Zemlje su klimatske promene, kao jedan od gorućih problema naše planete.
“Cenu napretka naše civilizacije, koja je posebno u poslednjih dvesta godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu što direktno utiče na naše zdravlje”, rekao je ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, u izjavi povodnom dana planete Zemlje.
Svedoci smo sve većih posledica klimatskih promena širom planete. Globalno otopljavanje se sve vise oseća, raste nivo mora i okeana, sve češće su pojave poplava i suša, oluja i uragana.
Klimatske promene, izazvane ljudskim faktorima, menjaju život na planeti iz korena. Pogođen je, takođe, biljni i životinjski svet od koga direktno zavisimo mi, kao ljudski rod. Dolazi do izumiranja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, kao i njihove selidbe u povoljnija staništa za život.
“Zbog uticaja klimatskih promena i intenziviranja klimatskih ekstrema, posledice će trpeti većina sektora, od poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, transporta, industrije, turizma do zdravstva. Budući da prosečna temperatura na svetskom nivou i dalje raste, svet se suočava sa nestašicom vode, rizikom ratova koji će se zbog toga voditi, kao i sa povećanim brojem klimatskih izbeglica”, ističe Trivan.
Čovečanstvo je poslednjih par meseci zadesila pandemija koronavirusa, a Svetska zdravstvena organizacija je pre pojave COVID- 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Sa druge strane, vesti i satelitski snimci sa različitih strana sveta pokazuju da je planeta poslednjih meseci manje zagađena, da su vode i vazduh čistiji, zbog manje frekvencije saobraćaja, zatvaranja fabrika i velikih industrijskih postrojenja koje emituju štetne gasove. I to je više nego dovoljan pokazatelj da smo jedini krivci za uništavanje planete isključivo mi, ljudi. Krajnje je vreme da počnemo da učimo na sopstvenim greškama i brinemo o sebi samima, jer drugu planet I dom za življenje nemamo.
Što se angažovanja Srbije u borbi za životnu sredinu tiče, Trivan kaže “da smo izradili veliki broj projekata, poslali u Brisel Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama. U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu, UNEA -5 i COP-26 a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme. Potvrdu posvećenosti rešavanju problema zaštite životne sredine dokazuje i investicioni plan „Srbija 2025“ koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda. Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, sadnjom stabala Srbija će povećati svoju pošumljenost i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena.”
Svetski dan planete Zemlje je samo još jedan u nizu apel čovečanstvu, da što pre mora da promeni odnos prema prirodi i pokrene globalnu akciju za pronalaženje novih rešenja koja ne zagađuju Zemlju. U revitalizaciju planete moramo učestvovati svi, počevši od velikih kompanija, industrijskih postrojenja, do pojedinaca.
Čuvajmo planetu, čuvajmo sebe.
M.Petrović
Photo: picrepo.com
