Komemoracija povodom smrti dr Milorada Đokovića, novinara, publiciste, profesora , naučnog radnika i teoretičara ruskog anarhizma, održana je danas u Biblioteci “Dimitrija Tucovića” u Lazarevcu. Od Đokovića su se oprostili porodica, prijatelji, kolege novinari i saradnici.
Direktorka Biblioteke, Jasmina Ivanković, istakla je da je Đokovićeva smrt veliki gubitak, ne samo za tu ustanovu, već i za ceo Lazarevac, a pre svega za njegovu porodicu.
Dr Milorad Đoković sarađivao je sa preko 40 glasila, gde je objavio oko 8.000 tekstova, među kojima su „Politika“, „Politika-Ekspres“, TANJUG, „Borba“, „Dnevni telegraf“, „Večernje novosti“, „Revija 92“, „Novosti 8“, „Svet“, „DEM“, „Blic“, „Svedok“, „Glas javnosti“, „Danas“, „Status“, „Nedeljnik“, „Ekspres“. Kao novinar radio je i u listu „Kolubara“ na poziciji glavnog i odgovornog urednika i to u tri navrata, a takođe je bio i rukovodilac Odeljenja za informisanje.
Među kolegama novinarima ostaće upamćen kao odgovoran čovek i primer kulturnog poslenika jedne društvene zajednice. Sećaće ga se kao blagog i gospodstvenog čoveka sa kojim je bila čast raditi, kazala je na komemoraciji trenutna glavna i odgovorna urednica listu „Kolubara“, Ana Pavlović.
Đoković je bio član Udruženja novinara Srbije, Međunarodne federacije novinara i Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji. Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, Ninoslav Brajović uputio je pismo i telegrame saučešća porodici preminulog kolege. Član Upravnog odbora udruženja novinara Srbije, magistar Dragan Todorović, sa žaljenjem je govorio o odlasku izuzetno dobrog čoveka, kakav je bio Đoković, naglasivši da je na život uvek gledao sa vedrije strane.
Radiša Blagojević, pesnik i dugogodišnji Đokovićev prijatelj, govorio je o njihovom prijateljstvu koje datira još iz 1967. godine, kada su svoje srednjoškolske dane provodili u višegradskoj gimnaziji.
Profesor istorije, Ratko Vukelić, govoreći o Miloradu Đokoviću, koji se u Lazarevac doselio iz Republike Srpske, rekao je da ne postoji Lazarevčanin koji ga nije poznavao kao odličnog novinara i stručnjaka.
Pored novinarstva, Đoković se bavio naukom. Važi za jednog od najboljih poznavalaca političke teorije ruskog anarhizma na ovim prostorima na čijoj je temi i doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Napisao je više knjiga – „Kosmetski dosije“, „Srpski rulet – anatomija političkih obračuna u Srbiji“, „Kostur sa Vida – ostrva smrti“, „Novinske priče“, „Srpska golgota 1914-1916“, „Ruski anarhizam – ideal koji izmiče“, „Anarhizam – od Bakunjinove ideje do pada sovjetske države“, „Tragika Petra Kočića“, „Smrt devet avijatičara“.
Bavio se istraživačkim radom i temom Prvog svetskog rata, napisao je i studiju o Kolubarskoj bitki. Predavao je na osnovnim studijama Poslovnog fakulteta Univerziteta „Singidunum“ za predmete Sociologija i Metodologija društvenih nauka i bio mentor na master studijama. Sarađivao je sa Institutom za strateške studije Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Dobitnik je brojnih nagrada od koje su najvažnije Nagrada i povelja „27. juni“ Veća saveza sindikata Srbije sa seriju reportaža u dnevnim listovima, „Borbina“ nagrada „August Cesares“ za reportažu „Sudbina referenta za šifre“, godišnja nagrada Tanjuga za najboljeg dopisnika u Srbiji, diploma „Zlatna Nika“ za reportažu na Internacionalnom festivalu reportaže i medija „INTERFER“, nagrada Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“ za pisanje u različitim medijima i prva nagrada UNS-a „Pera Todorović“ za najbolji feljton objavljen u „Politici“ o Petru Kočiću.
Dr Milorad Đoković preminuo je posle kraće bolesti u svojoj 68. godini. Iza sebe je ostavio suprugu, ćerku i sina. Đoković je sahranjen na gradskom groblju u Lazarevcu.
