Spomenik knezu Stanoju Mihailoviću je podignut na imanju porodice Marković u Zeokama. Mesto podizanja spomenika je ujedno, po predanju i mesto njegove pogibije. Ovaj događaj je imao svog udela u podizanju Prvog Srpskog ustanka, a spomenik je svrstan u grupu spomenika kulture od velikog značaja.
Stanoja su pred kućom ubili Turci početkom 1804 godine. Ovde je takođe pala i prva žrtva turske vojske, jer je Stanojev sinovac Nikola odmah osvetio strica. Događaj je obeležen nadgrobnim spomenikom sa zapisom. Smatra se da je spomenik postavljen neposredno posle Stanojeve pogibije i danas predstavlja jedan od retkih materijalnih dokumenata o događajima pred Prvi Srpski ustanak.
Godine 1904.godine u blizini starog, podignut je novi spomenik, rad Đovanija Bertota, u čast knezu Stanoju i njegovom sinovcu Nikoli. Godine 1964. postavljena je i bronzana ploča i uređen prostor oko ovih spomenika. 1964. godine, obeležavajući 160. godišnjicu pogibije kneza Stanoja, na hrastu pored starog nadgrobnog spomenika postavljena je ploča sa stihovima iz narodne pesme „Početak bune protiv dahija“.
Vremenom, na putanji širenja ugljenokopa Rudarskog basena “Kolubara” našlo se i selo Zeoke, kao i domaćinstvo porodice Marković. Spomenici su odloženi u depo, hrast star više od 150 godina je posečen, a danas imamo samo sećanja. Priču o čuvenom srpskom knezu ispričao nam je Rade Marković, u čijem su se dvorištu nalazila pomenuta spomen obeležja.
“ Knez Stanoje je na prevaru pogubljen 14. januara 1804. godine u svom domu, gde je iznenada došla grupa janičara. On ih je ugostio kao pravi domaćin. Turci su po priči tražili da ubiju petla koji se šetao po kućnom pragu, Stanoje ih je odgovarao objašnjavajući da je ručak već spremljen, ali je na insistiranje turaka ipak dozvolio da ubiju petla. Turčin je izvadio kuburu, nanišanio petla, a onda je okrenuo i na licu mesta usmrtio kneza.
U kući se nalazio sinovac kneza Stanoja Mihailovića, Nikola, koji je sve to video. Kada je Turčin uzeo nož kako bi Stanoju odsekao glavu i poneo je sa sobom kao dokaz, Nikola, koji je tada imao nepunih 18. godina, osetio je potrebu da osveti strica, uzeo je pušku koja je visila na zidu i bez razmišljanja ubio turčina.
On je zapravo, koliko ja znam, prvi osvetnik i prvi srbin koji je javno ubio turčina.
Preostali turci, ne znajući koliko se ljudi nalazi u kući, počeli su da beže uzvikujući “glava za glavu”. U međuvremenu su zeočani čuli jedan pucanj iz kubure, a odmah zatim i iz puške, krenuli su u poteru za turcima, a poslali su i glasnika Karađorđu Petroviću da se na vreme skloni…” priča Marković.
Kaže se da je Karađorđe prilikom dizanja ustanka pomenuo kneza Stanoja i njegovog sinovca Nikolu, a tekst koji se nalazio na spomeniku podignutom 1904.godine, drugom od ukupno četiri, kaže da je Stanoja Karađorđe gorko oplakao.
Nikola je nakon pogibije strica dobio titulu kneza, ali na žalost, nije dugo živeo, a sahranjen je U selu Baroševac u porti crkve brvnare gde i danas počiva.
Jedna ulica u Lazarevcu nosi ime Kneza Stanoja, dok je Knezu Nikoli posvećena ulica u Barošvcu.
