Nenad Jašarević, profesor romologije i lingvistike napisao je knjigu pod nazivom ,,Istina je laž“, koja govori o tradicionalnim romskim pričama, opisujući istinite događaje iz života Roma i sve one životne začkoljice koje ih i danas prate. Ova knjiga zapravo definiše paralelu između istine i laži i momenta kada laž postaje istina, a istina laž.
Radnja događaja iz knjige odigrava se u gradovima na jugu Srbije u kojima pretežno žive Romi u vreme SFRJ i Josipa Broza Tita, doba prividno ekonomski bolje situacije i sloge među narodima, rekao je za RTS, promoter knjige ,,Istina je laž“, Milorad Popović, dodavši da je sprega između Roma i Srbije itekako bitna, jer datira vekovima unazad, kroz istorijske činjenice i dokaze koji tek sada polako isplivavaju na površinu.
Jašarević je pokupio priče iz različitih životnih situacija u kojima se Romi nalaze, ali i onih koje im se pripisuju zbog stereotipa koji su vezani za njih. Priče ilustruju život i snalažljivost Roma, koje je život naterao da se kroz njega snalaze na način na koji najbolje umeju, ali u okvirima legalnog. Priče obiluju dovitljivim načinima da se čovek izbori za golu egzistenciju i na šarmantan način prikazuje snalažljivost Roma i osećaj za transformaciju i asimilaciju.
Planirano je da knjiga ,,Istina je laž“ uskoro bude prevedena na romski jezik i nekoliko drugih evropskih jezika, a podršku za štampanje je dobila i od Romskog nacionalnog saveta, kao i romskog poslanika u srpskom Parlamentu i predsednika Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica.
Centralna promocija knjige zakazana je na Svetski dan ljudskih prava, 10 decembra, a u planu je i eventualno izvođenje ovih priča na “daskama koje život znače”.
Knjiga se unapred može poručiti putem e-mejla: istinajelaz@gmail.com
Cena knjige je 1.200 dinara.
BIOGRAFIJA
Nenad Jašarević rođen je 1959 godine u Nišu, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u RS i Filozofskom fakultetu u Rumuniji. Ujedno je i profesor romologije i lingvistike. Radio je kao saradnik predsednika Flamanskog Parlamenta Jefslexs, braneći interese Roma na poljima integracije, emancipacije, edukacije i socio-ekonomskim pitanjima. Bio je član komisije za ljudska prava u organizaciji ,,Human rights“, kao večiti borac za inkluziju Roma i Romkinja na celom Balkanu.
Nakon 36 godina, vratio se u rodnu Srbiju i rešio da svoje penzionerske dana iskoristi da doktorira i postane član SANU, sa ciljem očuvanja romske tradicije, običaja i pisane reči, ali pre svega jezika koji je na ivici izumiranja i koji se nalazi na listi UNESCO na kritičnoj lestvici.
