Godišnjica bombardovanja Beograda 1941. godine

Na današnji dan, u nedelju na pravoslavni Uskrs, rano ujutru u 6.30 časova, 1941. godine,  bez objave rata, sile Trećeg rajha napale su Kraljevinu Jugoslaviju, bombardovavši Beograd.

Napad je trajao četiri dana, a za to vreme upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi. Tadašnji Beograd imao je oko 370.000 stanovnika, a tokom napada 234 neprijateljska aviona  poginulo je od 2.500 do 4.000 civila i vojnika, srušeno oko 700 zgrada, a više hiljada je teško oštećeno. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota. Nemci ovom prilikom nisu bombardovali mostove, jer su im služili za dopremanje trupa i materijala.

Bombardovanje Beograda 6.aprila 1941. godine iz vazduha, Foto: rts.rs

Tokom bombardovanja Beograda izgorela je i Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu. Zgrada je uništena do temelja, a zauvek je izgubljen čitav inventar i knjižni fond od 500.000 svezaka, kao i prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije. Nakon 80 godina od bombardovanja i dan danas nije urađeno ništa na mestu nekadašnje biblioteke na Kosančićevom vencu.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu pre rušenja, Foto: www.011info.com

Istog dana kada je bombardovan Beograd, Nemačka je napala i Grčku, a Hitler je tražio da se napravi jasna razlika između napada na Jugoslaviju, posebno na srpski deo, i na Grčku, kaže istoričar, Dejan Ristić za RTS, i dodaje da je Hitler izjavio da mu je žao što mora da ratuje protiv plemenitog grčkog naroda.

Zato navodi da je Atina, srećom spasena za dobrobit čitavog čovečanstva, a nad Beogradom je održana lekcija svima u Evropi koji bi se drznuli da pruže otpor nacističkoj Nemačkoj.

Prema Ristićevim rečima, domaći vazduhoplovci su junački uzleteli i pokušali da odbrane nebo, ali je to ipak bila borba Davida i Golijata. Zato je bitka za Jugoslaviju izgubljena, a vojska je kapitulirala 18. aprila. “Ukoliko želimo da nazremo budućnost, tragove treba da vidimo u prošlosti. Ako želimo odgovorno da pristupimo sebi danas, moramo dobro da poznajemo istoriju sveta, ali i nacionalnu istoriju”, zaključio je istoričar Dejan Ristić, gostujući na RTS-u.

Izvor: RTS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five × two =