Iako je aktuelna situacija sa koronavirusom u čitavom svetu, ne sme se zaboraviti činjenica da su problemi manjinskih i osetljivih grupa i dalje prisutni, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 147.604 Roma, ali je njihov pravi broj verovatno mnogo veći.
Diskriminacija, predrasude i siromaštvo glavni su faktori sa kojima se Romi svakodnevno susreću. Situacija na tržištu rada nije na zavidnom nivou, te je nešto više od polovine romske populacije u Srbiji uposleno i to uglavnom neformalno- delimično kratkotrajno angažovanje ili poslovi koji ne zahtevaju posebno znanje i veštine. Broj nezaposlenih žena među Romima je četiri puta veći od broja neuposlenih muškaraca.
Jedan od gorućih problema u Srbiji je školovanje romske populacije. Ne zna se sa sigurnošću tačan broj dece koji se nikada nije upisao u školu, a ni broj onih koji je napustilo školovanje. Glavni razlozi su finansijske prirode, nedovoljna adaptacija, kao i visok nivo diskriminacije romske dece i nedovoljna pomoć deci da savladaju gradivo, zbog čega se oni često odlučuju ili da napuste školu ili da je uopšte i ne pohađaju.
Što se tiče stanovanja „u 90.3% romskih naselja postoji mreža za snabdevanje električnom energijom. Vodovod postoji u 47.1% romskih naselja, dok je u samo 18.6% dostupan najvećem broju porodica. Međutim, ovo ne znači da porodice imaju vodu u svojim domovima. U čak 27.3% naselja stambene jedinice nisu snabdevene vodom, a u 6.3% naselja snabdevanje vodom je obezbeđeno samo u manjim područjima.“ (Ekonomski fakultet, Niš, Nacionalni izveštaj- Srbija)
Položaj žena u romskoj populaciji, daleko je lošiji od muškaraca. Smatra se da su one manje pismene od romskih muškaraca, još teže se zapošljavaju, a njihov životni vek daleko je manji od ostalih žena u Srbiji. Rodna ravnopravnost još više je izražena kod romske populacije, dok su Romkinje najviše diskriminisane u pogledu zapošljavanja.
Međunarodni dan Roma proglašen je 1990. god. u Serotsku u Poljskoj na Svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije u spomen na prvi takav međunarodni kongres koji je održan od 7. do 12. aprila 1971. u Londonu. Tada je doneta odluka da se usvoji zastava, dvobojka plavo- zelene boje sa crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, kao i migracija kroz istoriju, dok plava boja predstavlja nebo, slobodu i život pod vedrim nebom, a zelena označava travu, put i stalan život u pokretu. Za himnu je izabrana pesma Đelem, đelem (Idem, idem).
“Idem, idem na daleki put
I upoznajem srećne Rome
O Romi odakle ste,
Sa šatorom pokraj srećnih puteva?
O Romi, O narode romski
Imao sam nekada veliku porodicu,
Ali Crne legije su ih ubile
Pođite sa mnom Romi iz celoga sveta
Za Rome su putevi otvoreni
Sada je vreme, ustanite Romi svi,
Dići ćemo se visoko ako se potrudimo.
O Romi, O narode romski.”
M. Petrović
