Ako pčele izumru, nestaće i ljudski rod

Pčele imaju jednu od najznačajnijih uloga na čitavoj planeti, štaviše, kada ne bi bilo pčela, ne bi bilo ni ljudi.

One su zadužene za održavanje biljaka i useva u životu. Bez njih, ljudi ne bi imali velik izbor hrane na jelovniku.

Primer hrane za čiju rasprostranjenost su zaslužne pčele su bademi, jabuke, kasjije, avokado, borovnica, indijski orah, kafa, brusnice, krastavac, patlidžan, grožđe, kivi, mango, orah, breskve, kruške, paprika, jagode, mandarine, lubenice i dr.

Jedan od gorućih problema sa kojim se čovečanstvo susreće u 21.veku jeste konstantno smanjenje broja pčela. Iz godine u godinu njihov broj je sve manji, primera radi, alarmantan je podatak iz 2014. godine u SAD gde se broj kolonija pčela smanjio za čak 23,2 procenta. U Sjedinjenim Državama pčele donose ekonomski profit u iznosu od 15 milijardi dolara godišnje, koliko ova zemlja godišnje proizvede povrća.

Masovno izumiranje pčela datira još od Drugog svetskog rata, a razlog tome je mnogostruko puta uvećano korišćenje pesticida, naročito neonikotinoida, koji ima fatalan uticaj na pčele, kao i klimatske promene izazvane ljudskim faktorima i paljenje strnjike na njivama.

Ljudski rod navikao je da ignoriše svetske probleme, ako im oni nisu pred očima, počnu da se brinu o njima tek onda kada im “gori pod nogama”, a tada je već obično kasno.

Ovog puta, radi se o opstanku ljudske rase i ako uskoro ne počnemo da razmišljamo i brinemo sami o sebi, niko drugi za nas to neće učiniti.

Ne zaboravimo nikada da, svaki treći zalogaj koji pojedemo postoji zbog pčela i drugih oprašivača. 

 

ZANIMLJIVOSTI O PČELAMA:

 

  1. Medonosne pčele (Apis mellifera) proizvode med već 150 miliona godina. Takođe su ekološki vitalne kao oprašivači.
  2. Pčela zamahne oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk ‘zujanja’
  3. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane
  4. Prosečna pčela proizvede oko 1/12 kašičice meda u svom životu, a tokom jednog leta ona posjeti 50-100 cvetova.
  5. Mozak pčele je ovalnog oblika i velik je kao seme susama, ali to ne znači da one nemaju izvanrednu sposobnost učenja i pamćenja, te da nisu sposobne da naprave kompleksne proračune vezane za svoje ‘izlete’.
  6. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.
  7. Matica može živeti i do pet godina ( u retkim slučajevima i do 7) i ona je jedina pčela u košnici koja polaže jaja. Ona je najproduktivnija na leto kada polaže i do 2.500 jaja dnevno.
  8. Svaka pčela u koloniji ima jedinstven miris, kako bi je članovi kolonije mogli prepoznati.
  9. Samo pčele radilice mogu da ubodu i to samo ako osećaju da su u opasnosti. Matice imaju žaoku, ali pošto nikada ne napuštaju košnicu, nisu ni ugrožene. Dok u većini slučajeva umru nakon što ubodu čoveka, većina pčela ne umre nakon što ubode druge insekte ili životinje. Razlog je taj što se žaoka ‘zakači’ za ljudsku kožu i istrgne je od tela pčele.
  10. Pčele se ne rode znajući kako da naprave med. Mlade pčele sve nauče od starijih i iskusnijih.
  11. Pčele radilice su zapravo polno nerazvijene ženke.
  12. Muške pčele se zovu trutovi i oni uopšte ne rade i nemaju žaoke, njihov jedini zadatak jeste parenje sa maticom.
  13. Kolonija pčela sastoji se od 20.000 – 80.000 pčela i jedne kraljice.
  14. Prema najnovijim istraživanjima medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, tako da mogu računati uglove kako bi se orijentisale.
  15. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.
  16. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.
  17. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.
  18. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.
  19. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.
  20. Samo 40 grama pčelinjeg saća dovoljno je da prihvati čak 1,814 kg meda. Pčelinje saće ima osnovne elemente u formi šestougla upravo zato što takav oblik omogućava efikasnu i ekonomičnu upotrebu prostora i materijala od koga je sagrađeno.
  21. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

 

Photo: iStockDzophoto

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

13 − 12 =